Ovo je samo jedan od delova slagalice, a morate biti svesni da bez jednog nema ni drugog. Ljudi su siromašni zato što ne rade.
Ljudi ne rade zato što nisu konkurentni svojim znanjem na globalnom tržištu a svoje znanje mogu steći isključivo od ljudi koji se bave tim poslom.
Ljudi ne mogu da zarade jer ne prate poslednje trendove u svetu IT sektor i druge uslužne delatnosti koje prate kompletan sistem proizvodnje.
Ljudi ne rade jer fizički rad više nije toliko potreban zbog automatizovanih procesa.
Zakon nije regulisan za normalno poslovanje.
Svi stalno gledaju kako narod treba nahraniti. Pogrešno, treba naučiti narod da nahrani sam sebe! Treba mu stvoriti zdravu atmosferu za rad i normalne zakone koji podržavaju rad. Srbija je zemlja koja ima neverovatan intelektualni potencijal samo treba više ulagati u njega. Čoveku na svakom nivou je najvažnija IDEJA jer u kapitalizmu je ono št je najcenjenije kokurentnost cenom, kvalitetom i originalnošću. Mi više nismo u komunizmu mi živimo u kapitalističkom društvu a shodno tome moramo da se menjamo i prilagodjavamo.
Dejane, nekad su u staroj SFRJ praktikovali da najbolje asistente ili docente salju na doktorske i postdoktorske studije studije u inostranstvo ( i bivsi predsenik Inzenjerske komore D.Sumarac je recimo tako bio u Cikagu 80-tih) ili na jednostavna studijska usavrsavanja negde u belom svetu. Zatim je doslo vreme sankcija, ratova i najbolji su ili pobegli odavde ili pali u totalni zaostatak u odnosu na svet. 2000-te nisu nista promenile, samo su jos vise intezivirale bezanje strucne i naucne inteligencije ove drzave jer ocekivanja bolje, srecnije i bogatije drzave su vrlo brzo posle 5.oktobra izneverene. Jedino sto moze da zadrzi te ljude je bolji standard u sveukupnom zivotu od zarada pa do uslova u naucnom istrazivanju jer nema teorije da ce neko pustiti da mu prozuji zivot zarad nekih ideala. Prica se da je potrebno vece izdavanje za nauku ali kako to uraditi u siromasnoj i razbucanoj drzavi? Ne mozete stvoriti kastu bogatih naucnika na drzavnom budzetu i imati na drugoj strani armiju sirotinje, to bi bilo slicno nekim totalitarnim rezimima kao sto je S.Koreja recimo.
Sve to deluje kao spirala iz koje nema izlaska tako da covek mora da se opredeli da li ce svoj zivot iskoristiti na pravi nacin ( u slucaju naucnog radnika - otici) ili ga prkockati, u tome nema popravnog pokusaja, zivot je jedan...
Problem uvođenja novih tehnologija i sticanje novog znanja se najbolje rešava slanjem naših stručnih kadrova, studenata i profesora na dokvalifikacije u inostranstvo. Ne samo to već uvođenje kompletnog sistema školovanja za pojedince, koji će biti obavezani ugovorima sa državom da vrše osposobljavanje drugih kadrova, takođe i sa naučnim radom u cilju poboljšavanja udžbenika.
Neko će opet reći eto socijalizma ili komunizma, ali ovo to i nije zaista.
Problem je što se upotrebljivo znajnje ne uči u školama, pa ni u inostranstvu. Za to se koristi privredna špijunaža ali gro stvari su dostupne na internetu. Dovoljno za početak.
1.Najvažnije je steći znanje o novim tehnologijama.
2.Usavršiti kadar u sticanju znanja.
3.Napraviti sistem u kom će se to znanje akumulisati u obrazovni sistem.
4.Stimulisati zadržavanje kadrova
5.Stimulisati razvoj tehnologija i privatni sektor
6. Najvažnije je dobra kordinacija između svih centara koji utiču na razvoj obrazovnog sistema i uvođenje novih tehnologija
7. Za početak ne izmišljati toplu vodu
Beneficije su:
Konkurentnost na tržištu
Kvalitetna radna snaga
Povećan broj radnih mesta
I sve dalje kao što su veći prihodi države, povećan standard gradjana, kvaliteniji život, viši tehnološki nivo.
Ovo je program koji je veoma dobro razvila Kina i na osnovu dugoročnoh planiranja i investiranja u obrazovanje mladih, sad ubira plodove. Ovo je tema o kojoj se može polemisati danima kompletnoj strategiji. Čudno mi je da foteljaši i profesori na fakultetima, sve te mudre glave ni u jednom tenutku nisu razmišljali o samoinicijativnom organizovanju i apelu državi u pravcu finansiranja ovih delatnosti. dakle mora da postoji predlog, mora da postoji brojčana podrška predloga i mora da postoji cilj, to jest rezultat samog projekta, to jest cilj dugoročne strategije koji neko treba da prezentuje.
Pročitaće ovaj komentar mnogi koji treba da vode računa o tome. Neka se svaki od vas zapita dali ovakav metodički pristup problemu poboljšava kvalitet i budućnost i VAŠE dece bez velikog finansiranja njihovog obrazovaja u inostranstvu.
Sine, kad recimo odes preko bare sa diplomom tehnickog fakulteta iz Srbije i zaposlis se posle nekog vremena moras da polazes za profesionalnog inzenjera ili pEng-a tj. da se licenciras sto bi rekli u majcici Srbiji. E onda imas kvaku, ako imas ispod 10 godina staza u struci u relevantnoj strucnoj disciplini od kojih najmanje 2 u anglosaksonskom inzenjerskom sistemu, asocijacija inzenjera ti daje da polazes od 5-10 ispita u zavisnosti od procene tezine studija koje si odradio na maticnom fakultetu. Posle uspesno polozenih ispita radis nesto ekvivalentno nasem strucnom ispitu i tek posle toga postajes pEng ili licencirani inzenjer.
FTN nije izuzet od toga mada ti trenutno mislis da je to vrhunac... no tako moras i da mislis, guraj prvo tu skolu, onda pali odavde i prilagodjavaj se.
"Imamo obrazovan, ali nedovoljan kadar i katastrofalnu opremu"
Recenica puna kontardiktornosti jer ako uzmemo da se tako pricalo i pre 2-3 decenije nije jasno kako se taj kadar uopste obrazovao, ko ga je obrazovao, na cemu i sa cim. Nismo ni tad imali opremu, tad smo takodje zaostajali za svetskim tokovima, najbolji diplomci-asistenti su tad isli na magistarske studije na drugu-trecu ligu sveskih univerziteta ( nisu isli na Oxford, Yale ili Harvard) i najcesce se nisu ni vracali u domovinu. Naucni instituti, vojska i krupna industrija koji su vukli naucni rad u vreme SFRJ su danas u mnogo gorem stanju i zaostatku nego pre 25 godina. Najbolji djaci sve cesece odlaze iz drzave da se ne vrate ne po okoncanju studija, odlaze vec posle srednje skole jer je danas u vreme interneta lakse naci odgovarajuce studije negde u belom svetu, zavrsiti ih i zaposliti se a da te ne izgura neki partijski kadar sa kupljenom diplomom laznog privatnog fakulteta.
Znaci, jos jedna od zabluda, obrazovani kadar, vrhunski naucnici u Srbiji, dajte, sidjite sa oblaka nebeske Srbije. Beogradski univerzitet je po Sangajskoj listi od 300-500-tog mesta, sledeci, novosadski je iznad 1500-tog mesta, diplomu iz Srbije, bila inzenjerska ili neka druga morate da nostrifikujete u svim zapadnim zemljama... a u nauci imamo obrazovan kadar, hehe.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
FOTO: Novosadski naučnici prave rakete i "farmere budućnosti"
Novi Sad
•20.10.2015.
•06:00 > 06:06
Komentari 6
Dejan
Ljudi ne rade zato što nisu konkurentni svojim znanjem na globalnom tržištu a svoje znanje mogu steći isključivo od ljudi koji se bave tim poslom.
Ljudi ne mogu da zarade jer ne prate poslednje trendove u svetu IT sektor i druge uslužne delatnosti koje prate kompletan sistem proizvodnje.
Ljudi ne rade jer fizički rad više nije toliko potreban zbog automatizovanih procesa.
Zakon nije regulisan za normalno poslovanje.
Svi stalno gledaju kako narod treba nahraniti. Pogrešno, treba naučiti narod da nahrani sam sebe! Treba mu stvoriti zdravu atmosferu za rad i normalne zakone koji podržavaju rad. Srbija je zemlja koja ima neverovatan intelektualni potencijal samo treba više ulagati u njega. Čoveku na svakom nivou je najvažnija IDEJA jer u kapitalizmu je ono št je najcenjenije kokurentnost cenom, kvalitetom i originalnošću. Mi više nismo u komunizmu mi živimo u kapitalističkom društvu a shodno tome moramo da se menjamo i prilagodjavamo.
Zemljoposednik
Dejane, nekad su u staroj SFRJ praktikovali da najbolje asistente ili docente salju na doktorske i postdoktorske studije studije u inostranstvo ( i bivsi predsenik Inzenjerske komore D.Sumarac je recimo tako bio u Cikagu 80-tih) ili na jednostavna studijska usavrsavanja negde u belom svetu. Zatim je doslo vreme sankcija, ratova i najbolji su ili pobegli odavde ili pali u totalni zaostatak u odnosu na svet. 2000-te nisu nista promenile, samo su jos vise intezivirale bezanje strucne i naucne inteligencije ove drzave jer ocekivanja bolje, srecnije i bogatije drzave su vrlo brzo posle 5.oktobra izneverene. Jedino sto moze da zadrzi te ljude je bolji standard u sveukupnom zivotu od zarada pa do uslova u naucnom istrazivanju jer nema teorije da ce neko pustiti da mu prozuji zivot zarad nekih ideala. Prica se da je potrebno vece izdavanje za nauku ali kako to uraditi u siromasnoj i razbucanoj drzavi? Ne mozete stvoriti kastu bogatih naucnika na drzavnom budzetu i imati na drugoj strani armiju sirotinje, to bi bilo slicno nekim totalitarnim rezimima kao sto je S.Koreja recimo.
Sve to deluje kao spirala iz koje nema izlaska tako da covek mora da se opredeli da li ce svoj zivot iskoristiti na pravi nacin ( u slucaju naucnog radnika - otici) ili ga prkockati, u tome nema popravnog pokusaja, zivot je jedan...
Dejan
Neko će opet reći eto socijalizma ili komunizma, ali ovo to i nije zaista.
Problem je što se upotrebljivo znajnje ne uči u školama, pa ni u inostranstvu. Za to se koristi privredna špijunaža ali gro stvari su dostupne na internetu. Dovoljno za početak.
1.Najvažnije je steći znanje o novim tehnologijama.
2.Usavršiti kadar u sticanju znanja.
3.Napraviti sistem u kom će se to znanje akumulisati u obrazovni sistem.
4.Stimulisati zadržavanje kadrova
5.Stimulisati razvoj tehnologija i privatni sektor
6. Najvažnije je dobra kordinacija između svih centara koji utiču na razvoj obrazovnog sistema i uvođenje novih tehnologija
7. Za početak ne izmišljati toplu vodu
Beneficije su:
Konkurentnost na tržištu
Kvalitetna radna snaga
Povećan broj radnih mesta
I sve dalje kao što su veći prihodi države, povećan standard gradjana, kvaliteniji život, viši tehnološki nivo.
Ovo je program koji je veoma dobro razvila Kina i na osnovu dugoročnoh planiranja i investiranja u obrazovanje mladih, sad ubira plodove. Ovo je tema o kojoj se može polemisati danima kompletnoj strategiji. Čudno mi je da foteljaši i profesori na fakultetima, sve te mudre glave ni u jednom tenutku nisu razmišljali o samoinicijativnom organizovanju i apelu državi u pravcu finansiranja ovih delatnosti. dakle mora da postoji predlog, mora da postoji brojčana podrška predloga i mora da postoji cilj, to jest rezultat samog projekta, to jest cilj dugoročne strategije koji neko treba da prezentuje.
Pročitaće ovaj komentar mnogi koji treba da vode računa o tome. Neka se svaki od vas zapita dali ovakav metodički pristup problemu poboljšava kvalitet i budućnost i VAŠE dece bez velikog finansiranja njihovog obrazovaja u inostranstvu.
Zemljoposednik
Sine, kad recimo odes preko bare sa diplomom tehnickog fakulteta iz Srbije i zaposlis se posle nekog vremena moras da polazes za profesionalnog inzenjera ili pEng-a tj. da se licenciras sto bi rekli u majcici Srbiji. E onda imas kvaku, ako imas ispod 10 godina staza u struci u relevantnoj strucnoj disciplini od kojih najmanje 2 u anglosaksonskom inzenjerskom sistemu, asocijacija inzenjera ti daje da polazes od 5-10 ispita u zavisnosti od procene tezine studija koje si odradio na maticnom fakultetu. Posle uspesno polozenih ispita radis nesto ekvivalentno nasem strucnom ispitu i tek posle toga postajes pEng ili licencirani inzenjer.
FTN nije izuzet od toga mada ti trenutno mislis da je to vrhunac... no tako moras i da mislis, guraj prvo tu skolu, onda pali odavde i prilagodjavaj se.
Student FTN-a
Hvala.
Zemljoposednik
Recenica puna kontardiktornosti jer ako uzmemo da se tako pricalo i pre 2-3 decenije nije jasno kako se taj kadar uopste obrazovao, ko ga je obrazovao, na cemu i sa cim. Nismo ni tad imali opremu, tad smo takodje zaostajali za svetskim tokovima, najbolji diplomci-asistenti su tad isli na magistarske studije na drugu-trecu ligu sveskih univerziteta ( nisu isli na Oxford, Yale ili Harvard) i najcesce se nisu ni vracali u domovinu. Naucni instituti, vojska i krupna industrija koji su vukli naucni rad u vreme SFRJ su danas u mnogo gorem stanju i zaostatku nego pre 25 godina. Najbolji djaci sve cesece odlaze iz drzave da se ne vrate ne po okoncanju studija, odlaze vec posle srednje skole jer je danas u vreme interneta lakse naci odgovarajuce studije negde u belom svetu, zavrsiti ih i zaposliti se a da te ne izgura neki partijski kadar sa kupljenom diplomom laznog privatnog fakulteta.
Znaci, jos jedna od zabluda, obrazovani kadar, vrhunski naucnici u Srbiji, dajte, sidjite sa oblaka nebeske Srbije. Beogradski univerzitet je po Sangajskoj listi od 300-500-tog mesta, sledeci, novosadski je iznad 1500-tog mesta, diplomu iz Srbije, bila inzenjerska ili neka druga morate da nostrifikujete u svim zapadnim zemljama... a u nauci imamo obrazovan kadar, hehe.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H